Akaricidi

---

Akaricidi: Efikasna zaštita vaših useva od štetnih grinja

Grinje su čest problem u poljoprivredi, naročito u plastenicima, voćnjacima i vinogradima. Ove sitne štetočine mogu izazvati ozbiljna oštećenja na biljkama, smanjujući prinos i kvalitet roda. One se brzo razmnožavaju, posebno u toplim i suvim uslovima, i mogu naneti ozbiljnu ekonomsku štetu poljoprivrednim proizvođačima. Da bi se usevi zaštitili od njihovog negativnog uticaja, koriste se specijalizovana sredstva – akaricidi. U ovom članku saznaćete sve što treba da znate o akaricidima, njihovoj primeni i važnosti u zaštiti biljaka.

Šta su akaricidi?

Akaricidi su hemijska ili biološka sredstva namenjena suzbijanju grinja. Budući da grinje ne pripadaju insektima, standardni insekticidi obično nemaju efekta na njih. Zbog toga je upotreba posebnih akaricida ključna za efikasnu zaštitu biljaka. Ova sredstva deluju tako što uništavaju grinje u različitim fazama razvoja – od jaja do odraslih jedinki.

Pored hemijskih akaricida, sve veći značaj imaju biološki akaricidi koji sadrže prirodne aktivne supstance. Ovi preparati su često manje štetni za korisne insekte, poput pčela i bubamara, što ih čini ekološki prihvatljivijim rešenjem. U zavisnosti od načina delovanja, neki akaricidi deluju odmah nakon primene, dok drugi imaju produženo dejstvo koje štiti biljku duži vremenski period.

Zašto su grinje opasne za vaše useve?

Grinje se hrane biljnim sokovima, oštećujući listove, stabljike i plodove. Njihova prisutnost može dovesti do:

• Smanjenja fotosinteze, što usporava rast biljaka i umanjuje prinose.
• Pojave hlorotičnih (žutih) mrlja, koje smanjuju estetsku i tržišnu vrednost plodova.
• Defolijacije (prevremenog opadanja listova), što dodatno ugrožava zdravlje biljke.
• Prenosa biljnih virusa, što može dodatno ugroziti prinose i izazvati dugoročnu štetu.

Neke od najčešćih vrsta grinja koje napadaju biljke su crveni pauk, obična paučinasta grinja i eriophyoid grinje. One se brzo razmnožavaju, a zbog svoje sitne veličine često ostaju neprimećene dok ne naprave ozbiljnu štetu. Zato je važno redovno pregledati useve i primeniti odgovarajuće mere zaštite. Integrisana zaštita bilja podrazumeva kombinaciju hemijskih, bioloških i agrotehničkih mera kako bi se ostvarilo efikasno suzbijanje štetočina uz minimalan uticaj na životnu sredinu.

Kako funkcionišu akaricidi?

Akaricidi deluju na grinje na različite načine. Neki deluju kontaktno – kada grinje dođu u dodir sa preparatom, dok drugi deluju sistemično – biljka ih apsorbuje i prenosi kroz sokove, delujući na grinje koje je budu napale. Postoje i akaricidi sa translaminarnim delovanjem, koji prodiru u list i štite i njegovu naličnu stranu, gde se grinje često skrivaju.

Kontaktni akaricidi su najefikasniji kada se grinje direktno prskaju, dok sistemični akaricidi pružaju dugotrajniju zaštitu jer deluju iz unutrašnjosti biljke. Kombinovana upotreba oba tipa može biti najefikasniji pristup u suzbijanju grinja.

Vrste akaricida i njihova primena

Akaricidi se mogu klasifikovati prema načinu delovanja i hemijskom sastavu:

1. Kontaktni akaricidi – Dovoljno je da dođu u kontakt sa grinjam da bi delovali. Efikasni su samo na površini biljke.
2. Sistemični akaricidi – Biljka ih upija i prenosi kroz sokove, omogućavajući dugotrajniju zaštitu.
3. Jajoubice (ovicidni akaricidi) – Ciljaju jaja grinja, sprečavajući njihovo izleganje.
4. Larvicidni akaricidi – Deluju na larve grinja.
5. Akaricidi širokog spektra – Uništavaju grinje u svim razvojnim fazama.
6. Biološki akaricidi – Na bazi prirodnih sastojaka, bezbedniji za korisne insekte i životnu sredinu.

Prilikom izbora odgovarajućeg akaricida važno je uzeti u obzir fazu razvoja grinja, vrstu biljke koju štitite, kao i preporuke stručnjaka.

Saveti za bezbednu i efikasnu upotrebu

Za bezbednu i efikasnu upotrebu akaricida, neophodno je pridržavati se preporučenih smernica kako bi se obezbedila maksimalna zaštita biljaka i smanjio rizik od štetnih posledica po životnu sredinu.

• Primenjujte sredstva u skladu sa preporukama proizvođača, uz poštovanje preporučenih doza.
• Naizmenično koristite akaricide sa različitim mehanizmima delovanja, kako biste sprečili pojavu rezistentnosti kod grinja.
• Prskajte biljke ujutru ili uveče, kada su temperature niže, kako bi se smanjio stres za biljke.
• Izbegavajte prskanje u vetrovitim uslovima, kako biste osigurali ravnomernu raspodelu sredstva.
• Koristite zaštitnu opremu prilikom rukovanja hemijskim sredstvima.

Zaključak

Grinje mogu naneti ozbiljnu štetu vašim usevima, ali upotrebom odgovarajućih akaricida možete efikasno zaštititi biljke. Važno je birati sredstva koja su prilagođena vašim potrebama, pravilno ih koristiti i pratiti savete stručnjaka kako biste postigli maksimalne rezultate. Pravilna upotreba akaricida ne samo da povećava prinose, već i smanjuje potrebu za ponovnim tretmanima, štedeći vreme i novac.

Česta pitanja o akaricidima

Koliko često treba primenjivati akaricide? 

Frekvencija primene zavisi od vrste sredstva, intenziteta zaraze i vremenskih uslova. Uvek se pridržavajte preporuka proizvođača i poštujte karencu pre berbe.

Da li akaricidi mogu biti štetni za korisne insekte? 

Da, neki preparati mogu uticati na korisne insekte poput pčela i bubamara. Zbog toga je važno birati selektivne proizvode i primenjivati ih u optimalno vreme, van perioda aktivnosti korisnih organ

Koja je razlika između insekticida i akaricida?

Insekticidi su sredstva namenjena suzbijanju insekata, dok su akaricidi specijalizovani za borbu protiv grinja, koje nisu insekti već paukoliki organizmi.izama.

Kako pravilno skladištiti akaricide? 

Ova sredstva treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Takođe, važno je da budu u originalnom pakovanju sa jasno vidljivim uputstvom za upotrebu.